Чланови Планинарског друштва из Теслића које је предводио магистар Чедомир Црногорац изразили су самоиницијативно жељу да постану чланови Српског соколског друштва. Дана 22.06.1997. године на свечаној Скупштини примљени су у организацију а за старјешину секције изабран је Владимир Перишић.

У овом периоду одвијале су се двије значајне манифестације на подручју Републике Српске.

Српско соколско друштво „Архимандрит Нићифор Дучић“ из Требиња на челу са старјешином Рајком Радуловићем организовало је планинарско ходочашће поводом 800 година од подизања највеће српске Царске Лавре, манастира Хиландара на Светој Гори. Путевима Светог Саве, утемељивача Православне и Немањићке Херцеговине, кренуће група Соколова из цијеле Српске Херцеговине.

Траса пјешачког пута је тако замишљена да се њоме симболично изрази пут Светог Саве, те да се духовно обједине српски и православни простори.

Чином постављања српске и грчке државне заставе на највиши врх Грчке-Олимп, жељело се скромно али од срца захвалити братском и пријатељском Грчком народу који у најтежим временима по наш народ стајаше из нас и истовремено нам даваше и снагу и примјер брата у Христу.

У истом периоду Планинарско друштво „Зеленгора“ из Србиња организовало је успон на маглић „Видовдан 97“. Циљ похода је да се на велики православни празник Видовдан, у миру и достојанствено изнесе тробојка Републике Српске на њен кров Маглић 2386 мн/в.

Божјом помоћу и благословом наше Свете Православне цркве, Српско соколско друштво „Свети Петар Цетињски“ одредило је експедицију која ће учествовати на Успону на Маглић и која ће осим изношења државне заставе Републике српске изнети и заставу Српског соколског друштва. Експедицију су сачињавали:

Славољуб Петричевић - старјешина соколског друштва
Владимир Перишић – старјешина соколске секције
Зоран Вуковић – Српски соко планинар
Борис Милинковић – Српски соко планинар

Успон се одвијао према плану Планинарског друштва „Зеленгора“ из Србиња.